Za očuvanje zdravlja, pored uravnotežene ishrane, redovna fizička aktivnost je ključna. Telo jednostavno nije stvoreno za dugotrajno sedenje, već za kretanje.
Osoba koja dnevno napravi više od 10.000 koraka smatra se fizički aktivnom, dok se ona koja napravi 12.500 i više koraka ubraja u izrazito aktivne. Ipak, čini se da, uprkos sve većem znanju o značaju fizičke aktivnosti, nikada nije postojao veći raskorak između onoga što znamo i onoga što zaista činimo.
Na kraju dana, ne radi se o teoriji, već o vama, vašem životu i vašem zdravlju. Nažalost, kod mnogih ljudi motivacija za vežbanje postane najjača tek kada im zdravlje bude ugroženo i kada lekar prepiše pokret.
Zanimljiv primer dolazi iz Švedske, gde je pokrenuta inicijativa „Fizička aktivnost na recept“. Cilj je bio da se lekari i sportski stručnjaci povežu kako bi zajedno kreirali individualizovane planove fizičke aktivnosti za pacijente, slično kao što se propisuje terapija. Pacijent dobija jasan plan koliko puta nedeljno, kojim intenzitetom i koliko dugo treba da bude fizički aktivan.
Ovakav pristup se sve češće primenjuje i u drugim zemljama jer daje rezultate, manje lekova, više pokreta, bolje zdravlje.
Redovna fizička aktivnost ima dokazano preventivno i terapijsko dejstvo kod brojnih hroničnih, nezaraznih bolesti. Posebno je značajna u prevenciji i kontroli kardiovaskularnih oboljenja, doprinosi snižavanju krvnog pritiska, poboljšava rad srca i pomaže u regulaciji nivoa holesterola. Upravo na ovaj poslednji aspekt fokusiraćemo se u današnjem tekstu.
Kada govorimo o holesterolu, važno je razumeti da nije svaki isti. Postoji LDL, takozvani „loš“ holesterol, koji se taloži na zidovima krvnih sudova, i HDL, „dobar“ holesterol, koji pomaže da se taj višak ukloni iz organizma. Upravo na tu ravnotežu fizička aktivnost ima snažan uticaj.
Kretanjem podstičemo telo da poveća nivo HDL holesterola, dok se istovremeno smanjuju vrednosti LDL holesterola i triglicerida. Praktično, organizam postaje efikasniji u „čišćenju“ krvnih sudova, a rizik od njihovog začepljenja se smanjuje.
Jedan od razloga zašto se to dešava jeste što fizička aktivnost ubrzava metabolizam masti. Telo počinje bolje da koristi masti kao izvor energije, umesto da ih skladišti. Uz to, poboljšava se i osetljivost na insulin, što dodatno doprinosi boljoj regulaciji masnoća u krvi.
I ovde dolazimo do važne stvari, nema brzih rešenja. Kao i kod svega u vezi sa zdravljem, kontinuitet pravi razliku. Već 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, poput brzog hodanja, može dati konkretne rezultate. Ako se tome doda i trening snage, efekti mogu biti još izraženiji.
Ono što je dobra vest jeste da ne morate da „živite u teretani“ da biste napravili promenu. Kretanje u svakodnevnom životu, više koraka, stepenice umesto lifta, vožnja bicikla sve to pravi razliku.
Na kraju, stvar je jednostavna. Ne radi se o savršenom programu, već o doslednosti. Jer kada je u pitanju holesterol, pokret nije opcija on je potreba.